Mit ili stvarna mogućnost živeti u sadašnjem trenutku

Da li je mit ili stvarna mogućnost živeti u sadašnjem trenutku?



Dosta toga smo čuli i čitali o tome i mnogi nam poručuju da treba “živeti ovde i sada” ili da je neophodno živeti u sadašnjem trenutku. Problem sa tom izjavom je što nije jasna i precizna i nije pogodna za razjašnjavanje, čak je odlična da zamaglimo sebi ili nekom uvid i sazanaje. Svi mi manje ili više živimo ovde i sada, i imamo odredjenu svest i nivo svesnost o tome. Nevolja nastaje kada  i pokušamo da razčlanimo i definišemo tezu šta ona znači, sve više nam ponestaju nam reči i znanja.


Osnovna  podeškoća je što i sami termini “sada” i “ovde” nisu jasni. I sama reč “svest” je krajnje nedefinisan pojam. Biljke i životinje takodje imaju svest i svesnost koja se razlikuje od ljudi. Pa opet i sama svest i svesnost se u mnogome razlikuje od čoveka do čoveka. Kao i sama lična svesnost koja se od našeg detinjstva do dana danasnjeg menja. Stoga ovakve izjave: Živeti u sadašnjem trenutku ili "Ja jesam" i slično ustvari ne govore skoro nista ako se dodatno i precizno ne obrazloži. Isto tako važi za upotrebu reči "ovde" jer je ona višedimneziona i prilično lična interpretacija ili vidjenje. Možemo gledati isti dogadaj ili film (biti ovde) a različito perceptovati ono sta gledamo-doživljavamo. Da ne kažem da i ako se prisećamo dogadjaja iz prošlosti taj dogadjaj za nas je različit iz dana u dan, a da ne pominjemo snove koji takodje mogu biti u nekom trenuku "ovde".

Svakako budimo obazrivi i hrabro krenimo od postavke:” Živeti ovde i sada” ali putujmo u dubine svoje duše i saznajmo šta ustvari to znači i kuda vodi...

 

Gde god je naše Ja tu je i naš Um.


Posmatrano samo na mentalnom nivou, živimo uglavnom u prošlosti ili budućnosti, zarobljeni svojim nepoznatim, nepotpunim, pogresnim životnim konceptima, zadubljeni u prošlost ili budućnost, neprekidno propuštamo sve ono šta nam govore pet materijalnih čula. Tako gledano zaista možemo steči utisak da veći deo vremena i ne živimo ovde i sada, u fizičkom svetu. Ali nije baš tako.

 m je uvek veza prošlosti i budućnosti a svesni deo filter i odrenica sadašnjeg trenutka. Mi smo po prirodi neraskidivo vezani sa sa Umom. Samo je pitanje da li smo tog svesni ili ne i da li nam je potrebno uvek da ga budemo svesni. Preterana vezanost za prošlost ili budućnost se u stvari nezavršeni ili pogrešno uspostavljeni životni koncepti koje je naš Um olako prihvatio. Ali ne treba zbog tog kriviti Um i proglašavati ga kolevkom zla.

Mnogi tvrde da Um ne postoji u sadašnjem trenutku što naravno nije istina. Um uvek postoji, i funkcioniše samo ga neprestno nije moguće i potrebno biti svestan. Obično smo ga svesni kroz unutrašnji dijalog čiji smisao i jeste da osvesti i iznese na videlo davne uglavnom usvojene koncepte. Kako unutrašnji dijalog može biti žestok uporan ponavljajući a bez razrešenja, pojavila se i neopravdana teza da je Um nepoželjan i zlo. Ali same misli, unutrašnji dijalog nisu Um nego njegova  posledica. Prava istina je da nama treba znanja i hrabrosti da se suočimo sa svojim nedoslednosatima, ali je i istina da nam je potrebno i autoritativno vodjstvo u tome koje će nas provesti kroz proces saznavanja duboke istine.

 

Stvarna upotrebna vrednost teze

 

“Živeti ovde i sada”,  je ustvari idealizovana teza, koncept za ispravan način bivanja u realnosti. Kako bi bilo jasnije uzmimo na primer sličan termin “biti zdrav” ili “biti normalan”. Sve su to idealizovani neprecizni koncepti koji bi trebalo da budu vodilja i reper za ispravnost življenja. Realnost je takva da je stvarna upotreba koncepta vrlo zloupotrebljena naročito u tradiciji  istoka a sad i sve više na zapadu. Kako koncept nije jasan i definisan moguća je velika zloupotreba kroz demogogiju od strane autoriteta.

Vrlo je zgodno upotrebiti ovu tezu ako se želi naglasiti neko stanje kao Ok ili suprotno. Reći nekome: “Ti živis ili ne živis ovde i sada je prilično jaka izjava naročito ako je u odredjenim okolnostima izgovorena od stane jakog autoriteta. U tim trenucima se stvara mogućnost gde vam neko može “prodati” sve i svašata. U smislu nekih suludih ideja, spiritualnih tehnika, ili se jednostavno može energetski zarobiti nečija ličnost, sa tezom da neko nije Ok. Analogan a svima dostupan primer iz zdravstva je teza: “zdrav” i ona se uveliko zloupotrebljava, kako bi se prodavali lekovi, usluge, izvukao novac u smislu lečenja slabim i neadekvatnim lekovima, jer imajte u vidu da sama farmacija i nema interesa da vas izleči nego da vas leči. Mnogo je gore stanje u duhovnim oblastima jer se čitava oblast živi  i opstaje sa mnogo manje činjenica, i zasniva se uglavnom na poverenju i prepričavanju onoga šta je neko nekad rekao i često olako tvrdi da je činjenična istina.

 

Opasna teza

 

Nerazumevanje punog obima i dubine koncepta a verovanje da smo ga shvatili u potpunosti, samo dovodi do unutrašnjeg konflikta, jer nam se indirektno nameće da ne živimo kako bi trebali i da negde svakako grešimo. Svi koji olako prihvataju ovu tezu samim tim unose seme unutrašnjeg konflikta. Još je nepovoljnije kad autoriteti ubede da je u ovoj tezi sve jasno, definisano, a da oni imaju rešenje za tu situaciju i adekvatan lek, tehniku, koncept koji nam mogu dati ali ne moraju.

Postoji vrlo opasna teza koja govori o konkretnom ličnom doživljaju sada i ovde koji se uobičajno promoviše za krajnji cilj. On nam dopire sa istoka i ukazuje lični doživljaj stanje svesti bez unutrašnjeg dijaloga koja se na kratko može i doživeti. Praktikan zaista može doživeti takvo stanje bez misli, stopiti se biti jedno sa okolnostima i doživeti mir i sve opštu povezanost. Opasnost je što to stanje svesti koje se ističe kao cilj i nije prirodom dato kao postignuće u kome bi boravili i živeli. Mnogi koji dožive to stanje zanemaruju ovu činjenicu i nesvesno beže od sveta kome ustvari pripadaju. Fokus treba da bude na preispitivanju ove realnosti a ne nacina kako dospeti negde drugde. Staza do tog stanja svesti se može pretovriti u bekstvo od suočavanja sa sobom. Ali na svu sreću, stvarnost je takva da je to stanje daleko od nas, pa  i ako dospemo tamo,  nemoženo ostati u tom stanju svesti jer je naše mesto prvenstveno u ovozemaljskoj realnosti sa punim kontaktom sa ljudima koji nas okružuju.

 

Kako pravilno postupiti kada dodjemo u kontakt  sa tom tezom

Sam koncept je duboka teza koja je u stvari neka vrsta prolaza ka sve dubljim uvidima o nama i svetu koji nas okružuje i treba biti vrlo pažljiv. Naročito treba biti obazriv ako vam u razgovoru ili tekstu autoritet tendenciozno nameće ovu tezu a da pritom ne obrazlaze i ne razčlanjuje šta u stvari želi da vam poruči ili da vas pita. Uvek treba imati u vidu da je teza: “Živeti ovde i sada” hipotetička i primenljiva samo na idealnu dušu koja je prošla sve životne stramputice i što je još važnije osvestila i prevazišla sve stečene životne obrasce iz prošlosti, a bez očekivanja budučnosti. Praktično je skoro neupotrebljiva za sve nas koji činimo ostatak sveta.

Pozitivna strana teze živimo ovde i sada

Ono šta može da bude  pozitivna strana je ove teze je ako nas ona nagoni da u nekim trenucima postanemo svesni da radimo nešto spolja a da smo u mislima odstni i prisutnio ko zna ko zna gde. Ako se takve situacije dešavaju učestalo onda nam je to kreativan poziv da uključimo svoj analitički Um i pozabavimo se rekonstrukcijom naše prošlosti i očekivanja budućnosti. Ono šta je indikativno i vezuje nas za prošlost je što u sadašnjem trenuku upravo radimo nešto što ne želimo ili ne radimo nešto šta želim ali samo u slučaju da postoji jaka i učestala vezanost, jer se tako stvara otpor i svakodnevno nezadovoljstvo. Ustvari postoji jako duboka povezanost sa lepim i prijatnim ali i povezanost dubokom boli koji smo doživeli i zatrpali.

Zaključak bi bio da živeti u sadašnjem trenutku, ovde i sada  ne znači nemati prošlost ili ne planirati svoju budućnost. Potrebno je živeti u sadašnjosti samo ne biti vezan, ne biti rob ni prošlosti ni budućnosti.

 

Kako se vratiti u “sadašnji trenutak”?

Povremeno nam situacija nalaže da moramo biti potpuno prisutni u onome šta radimo i da su nam reakcije i rezultati veoma vazni. Tada imamo problem kako se fokusirati na trenutnu situaciju. Verovatno postoje na desetine načina i svako mora pronaći svoj način koji i ne mora uvek biti uspešan.

Ono šta nam pomaže sa nedostakom fokusiranosti je da se izoborimo za kratak predah od onoga šta radimo i uradimo neku vežbu disanja, meditaciju ili bilo koju tehniku koja će nas na trenutak odvojiti od realnosti i pomoći da se naši životni energetski tokovi balansiraju. Nakon tog se možemo ponovo vratiti na realnu situaciju koja od nas zahteva punu pažnju i odgovornost.

Svi oni koji redovno “rade na sebi” vremenom uvečavaju svoja iskustva i prave sve jasniju granicu izmedju stvarnosti i umišljene prošlosti ili budućnosti i time postižu efekat značajnog upravljanja svojim mislima kada one odu u besmislenom i nerealnom smeru. Značajno je i iskustvo suočavanja sa duševnim bolom i željama. Oni koji sa pažnjom i svesno rade, vremenom sve manje “ispadaju iz trenutka ovde i sada”,  osim kad žele da se svesno prepuste mašanjima ili prisećanju.

Нема коментара:

Постави коментар

Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla!