Egodijagnostika, Ego - Samorefleksija


EGODIJAGNOSTIKA, Ego - Samorefleksija

 

 

Sve je više potrebe i pokušaja da se pojasni veoma nejasan pojam "Ego". Za mnoge duhovne tragaoce to je neprijatelj broj jedan na samospoznajnom putu. Po nekima neophodan a pozitivan deo čovekove ličnosti, za mnoge pozitivan, a za neke nepoželjan. Stavova je raznih i u ovom trenuku i nema ih suviše usaglašenih. Nema ni detaljno temeljno istraženog i opisanog, definisanog značenje pojma "Ega".

Grubo rečeno u psihoterapiji se danas često na značenje Ega gleda u pozitivnoj konotaciji a u duhovnim krugovima kao nešto negativno. Pre nego se upustim u objašnjavanje teorije egodijagnostike potrebno je objasniti i samo moje teoretsko polazište.

Sve jedno da li na svoj Ego gledate kako na nešto pozitivno ili kao nešto negativno ili možda nemate stav u svakom slučaju potrebno je da ga što bolje i detaljnije upoznate kako teoretski tako i praktično radionica egodijagnostike.

Ono što je moje lično stanovište je da grubo rečeno Ego predstavlja sve ono što nas razdvaja, deli od življenja u stanju univerzalnog sklada i potpune harmonije okolnostima i sa ljudima iz našeg okruženja. To je neko stanje koje odgovara stanju prosvetljenosti. Naravno ovakvo definisanje ni izdaleka nije precizno jer je i samo značenje harmonije i prosvetljenosti krajnje nepoznato i nedefinisano. Ali složićete se da ipak moramo početi od nekavih okvirnih postavki kao temelja istraživanja.

Samo definisanje samorefleksije ili ega je moguće u jedino grubim naznakama. Na globalnom nivou se može reći da je samorefleksija odstupanje od planova namere ili ne življenje u harmoniji sa prirodom. Ali ovakva izjava zapravo znači puno više od toga i ogledava se na puno načina i nivoa pa je očigedno potrebno posvetiti mnogo više na proučavanju tog pitanja kako bi se dobilo potrebno razumevanje.

Sa pojam samorefleksija sam se prvi put susreo u knjigama Karlosa Kastanede. Kako mi je u tom trenuku bilo sasvim prirodno odmah sam ga usvojio i počeo da koristim. Svi koji su proučavali učenje don Huana mogli su steći siguran utisak da je samovažnost najveći neprijatelj napretka na putu ka znanju. Ona ima dvojaku prirodu. Podjednako važno lice i naličje. Sastoji se od samovažnosti i samožaljenja koji zajedno i čine termin samorefleksija. U drugim duhovnim učenjima se pojavljuju razni termini za samorefleksiju ali se svi vrlo dobro razumemo ako koristimo termin Ego koji se i najviše odomaćio u duhovnim krugovima.

Nastanak i značaj samorefleksije

Samorefleksija je nalik nekom virusu koji je skoro nemoguće iskoreniti jer poprima stalno drugačiji oblik i razvija se samim uvećavanjem svesti čovečanstva a prilagodjava se svakoj ličnosti ponaosob davajući lično obležje.

Samim tim što se samorefleksija provlači kroz sve najobičnije svakodnevne životne aspekte vidi se i nužnost za borbu protiv nje. Samorefleksija predstavlja odredjenu vrstu nužnosti sa kojom se neophodno susrećemo. Ona je neka vrsta zla koja je neophodni sastojak ovoga sveta. Ali je i mera našeg napredovanja.

Niko nije svetan prisustva svog Ega na početku. Prvo bivamo svesni nekih neprijatnih posledica njegovog postojanja i samo istraživanjem razloga našeg stvarnog problema podižemo našu pažnju i postajemo sveniji nečeg nejasnog i maglovitog što nazivamo Ego.

Rad srca je naprimer nesvesna funkcija. Mi smo nesvesni svog srca sve dok nam se ne desi neka aritmija. A tada svoju pažnju usresredjujemo na njegovo postojanje i rad i neophodno proučavanje njegovog ispravnog fukcionisanja. Isto se dešava sa proučavanjem samorefleksije, ona ustvari naša duhovna aritmija.

Kao što se većina radja sa zdravim srcem tako se i večina radja kako zdrava ličnost – bez samorefleksije. Ali i sa predispozicijom za sve oblike samorefleksije. O formiranju ličnosti je napisano puno knjiga pa se time nije potrebno baviti na ovom mestu. Podrazumeva se da je formiranje ličnosti tesno povezano i sa formiranjem samorefleksije. Formiranjem ličnosti se prenosi način posmatranja sveta oko nas. Ustvari misaoni koncepti se preuzimaju iz bliskog okruženja a samim tim i strahovi onih koji nam formiraju ličnost, porodica i društvo... Tako da možemo izvesti zaključak da tako formirana ličnost na samom početku ustvari i nema svoj um nego koristi um koji je preuzet od svih onih koji okružuju i utiču na sve moguće verbalne i neverbalne načine. To je dečiji um koji ima usvojene koncepte na osnovu nepromišljenih uvida i svih racionalnih koncepata na koje su ga naterali da ih usvoji verovanjem. Sa formiranjem ličnosti svako automatski formira i svoju samorefleksiju – ego. U kreiranju naravno odlučuju svi oni koji učestvuju u našem vaspitavanju-pripitomljavanju. Uglavnom se sve to odvija pod okriljem dobronamernosti i čovekoljublja.

Koliko znamo o Egu danas?

Samospoznaja je stara koliko i čovečanstvo ali ona se uvek na početku bavi posledicama. Oduvek je Ego bio prisutan i pominjan ali se sredinom prošlog veka mnogo više krenulo sa sistematičnijim proučavanjem ličnog nezadovoljstva i zadovljstava čoveka i tako napravio pravi iskorak u sistematičnijem proučavanju Ega.

Samorefleksija ni izdaleka nije ispitana oblast kako se to navodi u duhovnim sistemima i psihoterapiji. Ustvari, u svim duhovnim sistemima su veoma svesni prisustva samorefleksije kao osnovnog problema ali danas i dalje ne postoji sveobuhvatno razumevanje o čemu se tu zapravo radi tako da i ne postoje načini za potuno iskorenjivanje ili transformaciju samorefleksije. Pirirodno je postaviti pitanje zašto je to tako? Generalno svest čuvečanstva jako malim koracima napreduje. Kako globalno ljudi napreduju svojim malim koracima tako je neophodno stalno dopunjavati ili potpuno izmeniti postojeća znanja. To nije uvek slučaj pa se tek povremeno pojavljuju novi pravci adekvatini tom trenutku i odredjenoj populaciji na tom prostoru. Samorefleksija se razvija i poprima nove manifestacije brzinom razvoja tehnologije. Zato je borba protiv samorefleksije teška. U ovom trenutku je moguća borba samo sa njenim krajnjim posledicama. One se vide kroz naše bivanje u materijalnom svetu i energestskom i emotivnom delu a mnogo teže vidljivo na mentalnom nivou gde je i samo žarište samorefleksije.

Šta je samoreflesija?

Samorefleksija je zapravo nama prihvatljiva a stečena slika o nama samima i svetu koji nas okružuje. Nastala i razvija se u dečijem umu. Nastala pod uticajem društva i svih bliskih ljudi koji su nas okruživali. Ona predstavlja našu pogrešnu ličnu projekciju o tome kako bi trebalo da funkcioniše svet, našu neobjektivnost u očekivanjima, pokušaj samoinicijativnog organizovanja sveta bez prisusva sile namere. Samorefleksija je suštinski racionalna ali se projektuje i kroz emocije i materijalizuje kroz naše postupke koje svakodnevno činimo.

Samorefleksija je vrlo nejasan pojam i može nam se razotkrivati i pojašnjavati samo kroz komunikaciju sa osobama sa kojima imamo kontakt, kroz komunikaciju samih nas sa sobom i kroz našu vezu sa silom namere.

Osnova čitavog koncepta samorefleksije se može posmatrati kroz tri vrste komunikacije i osećaja individualnog Ja. U sva tri slučaja je fokus posmatranja vezan za to misteriozno Ja ili osnovnu istinu "Ja jesam". Proces traganja ili borbe protiv samorefleksije je ustvari vezan za odstaranjivanje onoga što mi mislimo da jesmo, i onogo što ne bi trebalo da radimo a radimo. Ustvari je polazište da mi imamo višak svega a to je naša sopstvena glupost ili samorefleksija.

Osnovni koraci

Prva i osnovna stvar u borbi protiv samoreklefksije je da je budemo svesni. A to znači da što pažljivije posmatramo svoje ponašanje na svim nivoima. A zatim da neprekidno analiziramo zapažanja i izvedemo pravi zaključak o postojanju samovažnosti. Potrebno je i da izvedamo ispravan način o njenom načinu funkcionicanja. Takav način ponašanja je nalik neprekidnom ratovanju protiv sopstvene gluposti i neznanja. Duhovni tragaoci su predstavljeni u knjigama Karlosa Kastanede kao ratnici i zato su dobili svoj naziv. Ratništvo i borba su adekvatan naziv jer se smatara da kada neko krene putem samospoznaje da proučava lice i naličje samorefleksije potrebno je da se ponaša kao da je u ratu. Ego se ponaša uvek kao skriveni neprijatelj koji želi da gospodari čitavom čovekovom ličnošću. Ego ili gospodari našom ličnošću, ili je pobedjen, sredine nema.

Često u literaturi srećem da je potrebno samo biti svestan i da je to dovoljno. Moje iskusvo da to ni izdaleka nije dovoljno. Biti svestan je tek početak. Kada kažemo da je potrebno da budemo svesni podrazumevamo da usvojimo ustvari strateško ponašanje protiv egoističnog Ja.

Pojava i značaj samorefleksije naravno nije besmislena i nepotrebna. Uvek treba imati u vidu da nam je samorefleksija potrebna kao mera napretka. Tek kada je postanemo svesni i osetimo njene posledice imamo se i zašto menjati. A menjamo sebe u odnosu na sebe, druge ljude ili u odnosu na zahteve namere. U svakom slučaju komunikacija je osnovni preduslov za vidjenje i suočavanje sa samorefleksijom.

Prvi korak strategije

Na početku svakodnevni čovek se neminovno susreće sa svojom samorefleksijom prvo kroz posmatranje postupaka drugih ljudi. Jer takvo je posmatranje prirodnije i mnogo objektivnije samim tim i jednostavnije , manje energetski zahtevno i bezbolnije nego suočavanjem sa samim sobom. Ali poteskoća je što svakodnevni čovek i ne uvidja da su sva zapažanja u stvari u veoma konkretnoj vezi sa njim samim. Kada svakodnevni čovek pčne sistematski da posmatra uzajamnu vezu sa ljudima koji ga okružuju i dovodi u vezu sa samim sobom tek onda ustvari kreće na put samospoznaje kako bi se reklo već ustaljenim žargonom.

Prva strateška vežba je prihvatanje ljudi kojima ste okruženi kakvi već jesu bez potrebe da ih menjate. Pogotovo onih koji vam nisu naklonjeni i koji vas kinje na razne načine a naročito one koji imaju neku vrstu moći da odlučuju o ishodu vašeg života. Veoma je važno stići do nivoa stvarnog prihvatanja takvih osoba bez potrebe da ih menjate. Oni su bitan elemenat vašeg rada i osnovni pokretač vaše samospoznaje preko samorefleksije. Kada svakodnevni čovek prihvati praktično i teoretski koncept takvih sitnih mučitelja on tek onda postaje učenik. Vremenom kada savlada svoju samorefleksiju do te mere da može elastično skoro energetski neoštečen da izadje iz okršaja sa sitnim mučiteljima on je spreman za susret sa nepoznatim. A to znači da može da krene da preispituje svoju samovažnost u odnosu na nameru. Bivajući svestan ovih dimenzija samorefleksije nije samim tim i pobedio svoju samorefleksiju nego je samo postao svesniji njene veličine i sveobuhvatnosti.

Ovakav redosled suočavanja sa samovažnošću je jedino praktično prihvatljiv i realan mada to nije čest slučaj u praksi svakodnevnih ljudi. Nepoštovanje ovakvog redosleda vodi do enregetskog debalansa što dalje vodi do niza promena koje su uzrokovane samim tim.

Samorefleksija u praksi

Samorefleksija se pokazala kao izuzetan i nesumljivo najvažniji činilac u svim duhovnim učenjima. Načela samorefleksije su zajednička za sve ljude te je zato i moguće uobličiti način ponašanja u učenje. Treba uvek imati u vidu da su načela same samorefleksije zajednička ali svako ima svoj individualan pečat pa će se i put svakog veoma razlikovati kroz raznovrstan splet okolnosti u vidu krajnje različitih životnih sudbina. Ono što je nepobitna činjenica je da se koncept samorefleksije odražava kroz sve nivoe: dela, energetski deo, emotivni, mentalni.

Do koncepta samovažnosti se može doći i preko mnogih klasičnih psihoanalitičarskih postavki u smislu nedostataka ljubavi jednog ili oba roditelja, nedostak pravog odnosa sa partnerom, decom ili okolinom, emocionalne nezrelosti i slično. Samorefleksija je ustvari akutna bolest čovečanstva. Tek ponekad neko i ozdravi i ostavi iza sebe predstvu kako izgleda to zdravo stanje u vidu uputstava kako do ozdravljenja. Ali su ta upustva veoma obojena ličnim pečatom i važe samo za odredjeni krug sličnih ljudi. A od tog broja je samo mali broj usmerio svoje aktivnosti na borbu protiv samorefleksije.

Briga i samorefleksija

Svakodnevni čovek ustvari devedeset posto vremena provodi brinući oko raznih stvari. Uzimajuči u obzir jedan takav očigledan parametar kao što je briga možemo imati jasan pokazatelj samorefleksije.

U samoj osnovi je strah od smrti koja je i ujedno strah od nepoznatog. Sa druge strane postoji teorija da je nemoguće plašiti se nečega o čemu neznamo ništa pa onda ovu tezu straha od smrti preformulišemo na: Strah od gubitka poznatog. Svako se radja sa odredjnim predispozicijama i mestom u drušvu. Samim tim što su nam neke stvari date a neke nisu javlja se i nedoumica i postavljamo sebi automatski pitanja. Tad se javlja i koren samorefleksije. Možemo biti zadovoljni, ne zadovoljni ili čak da nam je sve jedno. U svakom slučaju predispozicije se mogu promeniti u svakom trenutku pa je to i mesto za suštinu brige. One su za svakog od nas prilično individualne i samim tim daju i svakom pojedincu lični pečat u borbi protiv samorefleksije.

Samorefleksija predstavlja u osnovi želju za posedovanjem moći. Samorefleksija se javlja kao želja za svojevoljnim manipulisanjem nad samim sobom, drugim ljudima, i zakonima po kojima živimo usled nezadovoljsta onog što jesmo. Veoma je važno saznanje odakle i na koji način je pokrenutao takva zabrinutost jer se samo tako može i nezadovoljstvo tretirati. Da li smo zaista vodjeni opradvdanom željom za promenom na bolje u duhovnom prosperitetu.

Kako praktično delovati protiv samorefleksije danas.

Načini borbe protiv samorefleksije su zasnovani na našim iskustvu karakternim predospozicijama i o onome čega smo svesni kao problema i svega onoga što bi želeli da promenimo u svom životu. Veoma je važno poznavati strukturu samorefleksije i načine njene manifestacije jer usled nepoznavanja ili nepravilnog rada na transformaciji ega može se napraviti i veća šteta nego korist. Samo ako razumete princip rada nekog mehanizma možete ga i popraviti. Ista je stvar i borbom protiv samorefleksije.

Ako pogledamo nekoliko vekova unazad možemo videti da je i sama čovečija anatomija bila nepoznata. Retki pojedinci su se davno bavili posmatranjem, seciranjem, analizom i to je dovelo do napretka. Takav pristup je neophodan i sa samorefleksijom danas.

Alatka koja je potrebna je usmerana pažnja na samo-posmatranje svog ponašanja i svesnost o tome kroz pribavljanje informacija o čemu se misli, oseća, namerava i slično. Samoposmatranje ne zahteva velik resurs energije a prirodno svi ga imamo dovoljno, i uvek je spreman za korišćenje. Kvalitetno upotrebljiv je uvek kada je izbalansirano energetsko telo, ali u praksi izbalansirani resurs se neprekidno troši na zabrinutost. Svakodnevni čovek dela sa energetskim manjkom samo sa ciljem da se zaleče spoljašne posledice problema.
Način da nekome svesno oduzmete energiju je da ga naterate da brine, ako ga pritom još i ubedite da rešenje njegove zabrinutosti zavisi od vas učinićete ga svojim eneregetskim robom.

Prevazidjene metode

Samorefleksija je oduvek držala ljude prikovane na istom mestu crpeći im energiju i držeći ih u zabludi i ne znanju. Kako je oduvek samorefleksija nejasan pojam jasno je da ni dosadašnji duhovni sistemi nisu imali jasnu predstavu kako se upuštati u borbu sa njom. U samom startu se javio problem: Kako objasniti učeniku nešto što ni njima samima nije jasno? Oduvek su jasne bile samo posledice. Tako da je samospoznaja oduvek obavijena velom misterioznosti i tajansvenosti prožeta često bizarnošću. Stari čarobnjaci, šamani duhovnjaci su se sluzili bizarnim tehnikama. Danas za učenike novoga kova su to neprihvatljiv koncepti iz više razloga. Jedan od najjačih je što praktično uočeno da dosadašnje tehnike više nemaju nikakvo praktično dejestvo na samu suštinu strukutre Ega. Ne postoje tehnike ni kursevi za odstranjivanje i transformaciju Ega. Od učenika se traži da se samovoljno opredeli za taj specifični način življenja kroz neprekidno posmatranje sebe i stvarnosti koja ga okružuje.

Stari čarobnjaci su imali nama nepoznate bizarne i komplikovane metode koje su im pomagale da se suočavaju i rešavaju osnovne životne probleme na koje su nailazili. Iz knjiga smo uglavnom imali prilike da se informisemo uglavnom o, njihovim bivanjem u izmenjenim stanjima svesti, rekapitulaciji i magiskim pokretima kao najkonkretnijim tehnikama za balansiranje energetskog tela. Danas su široko rasprostranjene i svugde prisutne raznovrsne tehnike samospoznaje koje datiraju iz raznih delova sveta i sa različitih vremenskih distanci i kultura. Sve one imaju imaju manjeg ili većeg efekta u samospoznaji i vode ka besprekornom delanju. Ali je danas više nego ikad potrebno razumeti i kako uopšte funkcionišu tehnike i koji im je stvarni domet da bi se one i koristile na adekvatan način. Naročito zato što se danas sa porastom značaja rada na samorefleksiji došlo i do porasta broja new age tehnika i učitelja

Do sada poznate tehnike nazovi samospoznaje: disanja, vizualizacije, ponavljanja odredjenih reči ili postupaka, vodjene vizualizacije, rekapitulacije su samo blagi nagoveštaji rada na samorefleksiji. Tehnike sa kojima se susrećemo danas su samo duhovne relaks tablete za smirivanje. U prilog tome govori i činjenica da alternativni isceliteli svoj rad baziraju na jednoj ili kombinaciji nekoliko opšte poznatih tehnika samospoznaje. Čak i zvanična psihoterapija polako prihvata takozvane tehnike samospoznaje u borbi protiv stresa. Tehnike su nužno zlo u svim sistemima danas. One su neophodne onima koji su na samom početku. Neophodno je susresti se sa njima ali je postalo suviše učestalo i veliko zlo ih je prepisati svakodnevno za upotrebu. Objektivno postoji velika opsanost da se učenik navuče na tehniku isto kao što neko može da postane ovisnik o tabletama za smirenje. Poznajem puno onih koji mukotrpno i svakodnevno rade godinama ali se efektivno ne pomeraju ni korak napred.

Samospoznaja danas

Posmatrati sebe i svet oko sebe na "ispravan način" je jedina čarolija koja nam je zaista potrebna. Najviši čovekov cilj mudrost ili prosvetljenje - sastoji se su sposobnosti da se sve pogleda i da se spozna da je sve dobro onako i kako sada zaista i jeste. Za sticanje takvog saznanja je potrebno uložiti dosta napornog rada i proživeti puno iskustava. Neophodno je da naučimo da stvari i zbivanja ovog sveta gledamo, a da nas naša samorefleksija pri tom automatski ne upliće kroz samovažnost ili samožaljenje, moramo da naučimo da mirno i trezveno posmatramo sve mnogostruke igre maje, to jest privida. Tek kada učenik nauči da posmatra svet na takav način može sa pravom reći da je krenuo putem samospoznaje i napravi prave korake u samospoznaji kakva je danas.

Ako ste pronašli istinu u ovom tekstu i ako prepoznajete srcem ovaj tekst onda svakako dodjite da zajedno radimo i istražujemo samorefleksiju u grupnom radu.

autor Novi Lik

Нема коментара:

Постави коментар

Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla!