Put Srca je zapravo put praznog Uma

Put Srca je zapravo put praznog Uma


Sveti hrišćanski oci su govorili:"U Boga se veruje i srcem i umom. „Blago tebi kada ti Um u srcu počiva!” Sjedinjenje uma sa srcem, jeste sjedinjenje duhovnih pomisli uma sa duhovnim osećanjima srca.

Ali, kako usresrediti Um u Srcu, i kako ispravno razumeti ovu konstataciju? Srcu se veruje ili ne, ali Umom se nesto može ispravno razumeti, ili ne razumeti. Svaki duhovni sistem mora da se ozbiljno bavi ovom problematikom, jer ona zadire u samu srž načina funkcionisanja svakog od nas. Na žalost postoje ogromne i ne premostive razlike u shvatanjima i značaju Srca i Uma. Tako iz nekih dominatnih duhovnih tradicija Istoka  dolaze vekovne zablude o shvatanju značaja postojanja dva puta Uma i Srca.
Kakav ste tip ličnosti, osećajni ili umni?

Pre svega treba osvestiti da baš svi imamo potrebu da život doživljavamo u potpunosti i kroz osećaje Srca i kroz Um. Ali, ono šta nam je u startu dominantnije, je naš put, i  on određuje koji smo tip ličnosti.

Ključ za razumevanje puta koji nazivamo "put srca" je putem samog Uma. Ako ste orjentisani da stvarnost doživljavate mnogo češće kroz svoj osećaj, bez rasuđivanja i promišljanja onda ste osećajni tip ličnosti. U tom slučaju, verovatno nećete ni imati potrebu da razumete šta znači put srca, verovatno ćete težiti da ga samo sledite i dosegnete cilj, a za vas će to značiti "biti jedno", bez neke potrebe da razumete šta to u stvari znači.

Ali ako ste tip ličnosti koji se više orjentiše Umom kroz život, onda će vam i sam doživljaj ljubavi prema nekome, ili nečemu biti protkan mentalnim procesom. U tom slučaju je potrebno analizirati sam put i cilj i za vas će važiti: "biti jedno", što znači razumeti.

Život realno čine oba puta, koji su duboko u nama i svako od nas je primoran da ih balansira, kako nebi bio žrtva sopstvenog unutrašnjeg konflikta. Kada se u svakodnevnom životu susretnu osobe sa naglašenim različitim tipovima ličnosti, vrlo brzo dođe do konflikta, i do ne razumevanja jer se osnovne postavke i vrednovanja života potpuno razlikuju kod ovako različitih tipova ličnosti. Osnovni i početni nivo  problema u komunikaciji je nipodaštavanje čitavog tudjeg puta, kao negativnog i nepotrebnog. U praksi nemamo izbora  jer svako od nas mora  razvijati oba naša tipa ličnosti i neprestalno težiti da ih dovodi u harmoniju, a to nije nimalo jednostavno.

Šta podrazumevamo kada kažemo: Znanje srcem.

Kako razumeti šta znači fraza: "Znanje srcem","Srce mi kaže...". Pretpostavljam, da ćemo se svi složiti da baš svako ima Um. Istna, svaki um je specifičan na svoj način, i određuje detaljno svačiju ličnost. Ono šta ljudi često usvajaju,  u duhovnim litaraturama, doslovno možete pročitati, da postoji znanje koje se navodno dobija bez Uma. U nekom trenutku spiritualnog puta, svako za sebe mora ispravno shvatiti o čemu je zapravo reč, i šta se dešava sa Umom u trenucima "dobijanja znanja Srcem ".

Kako dobiti "znanje" srcem?

Postoje brojne funkcionalne tehnike koje zapravo sprečavaju Um da radi svoj posao. A kada tehnika odradi svoj deo, do svakog dopiru brojne i raznovrsne informacije bez prosudjivanja i uplitanja Uma, i to nazivamo znaje Srca. Da li je to znanje kome bi trebalo težiti, i koji je krajnji cilj?

Intuitivno, ili "nemo znanje", a popularno "znanje Srcem", je znanje  koje često predstavljaju samo predložena uputstva za naše ponašanje.  Veoma često su tako dobijena  znanja, dobronamerna i istinita, i služe za prosperitet, kako nas kao jedinke, tako i čitavog čovečanstva. Ali nije uvek sve tako dobronamerno i razumljivo. Danas postoji jako širok spektar informacija koje senzitivni ljudi mogu primiti. Nevolja je što oni koji imaju visoku razvijenu senzitivnost, sve informacije koje dobijaju tim putem  odmah proglašavaju za istine najvišeg reda. A to naravno nije tačno, jer je uvek trnoviti put do proglasavanja nečeg kao činjenično tačnim.

Ono što "zna Srce"  nije ne merljivo i ne logično, samo što mi nismo na samom početku svesni logike, i načina merljivosti. Posmatrati svet srcem je Ok, ali slika o svetu koju tako dobijamo predstavlja samo subjektivno opažanje i uvid.
Potpuno je ne moguće izdvojiti samo uvide "srca" kao apsolutnu činjenicu bez odredjene analize Uma. Moguće je samo biti nesvestan činjenice da se to desilo duboko u nama. Samo za nesvesnu i neobjektivnu osobu to izgleda kao da sluša "srce" i da Um nema upliva, i da nema tu Um suštinki šta ni da traži.
Srce zaista može da spozna neku apsolutnu istinu, ali samo kao osećaj, i informaciju bez reći. To svako doživljava potpuno lično, i to doživljava sa––mo zato što veruje da je to istina.

Putem Uma obično samo drugačije spoznajemo istinu. Jer analizom, poredjenjem, logikom pokusavamo da utvrdimo šta je istina, šta je dobro, a šta zlo ... Čitav progres čovečanstva u svakom pogledu nastao je putem Uma.

Kada "srce" kaže jedno a Um drugo

Ovakva formulacija je srž nerazumevanja mnogih duhovnih postavki. Ona nas tera na neku podelu koja nije primerena.

Po kom kriterijumu  je "srce" nasuprot Umu? Da li je "srce" neko zasebano čulo kojim postajemo svesni svojih potreba ili informacija. Kome je u interesu, da nas posvađa i distancira od našeg sopstvenog razuma. Kome je u interesu, da se prepustimo samo znanju koje dobijamo "srcem", da ne razmišljamo o tome svojom glavom? Nemo znanje, pripada nesvesnim delovima, a razumevanje svesnom. A gde će biti mesto vašeg srca prosudite sami.

Za mene je pravilnije zapravo pitati se: Šta kada nam intuicija  kaže jedno, a razum drugo?

Zloupotreba "Puta Srca", zavadi pa vladaj.

Ni put Srca ni Uma ne dovode uvek do činjenične istine, i podložni su greškma. Teško je napraviti realnu procenu da li je u pitanju nesvesnost ili temaska zloupotreba, tako je prisutno forsiranje puta srca kao jedino potrebnog, i dovoljnog za spiritualni razvoj. Početak svih zloupotreba je kada tematski i svesno neko pokušava da nas odele od Uma.

Obično nam kažu: Um je tu da bi funkcionisali tehnički. A tu se i krije njihov cilj: DA NAM UGASE I TO MALO ZDRAVOG UMA I UČINE TEHNIČKI VRLO OBRAZOVANIM ROBOTIMA


Klonite se od svih duhovnih učenja koja negiraju i isključuju razum u duhovnom razvoju...

Нема коментара:

Постави коментар

Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla!