Smisao idealanog partnera i Ega u samospoznaji

Smisao idealanog partnera i Ega u samospoznaji

Svako i uvek, bez obzira na godine se može zaljubiti. Stanje zaljubljenosti je uvek jednostavno dostići, ako se prepustimo. Potrebno samo prisustvo adekvatnog partnera  i time imamo pun osećaj ljubavi. Problem nastaje kada želimo da postanemo svesni i krenemo da analiziramo kako bi razumeli to stanje.

Svi mi u životu jurimo i čeznemo manje ili više za idealnim partnerom. Ali, postavimo pitanje: Šta podrazumevamo pod tim idealno? Nemojmo smetnuti sa Uma da je projekcija idealnog ustvari vrlo često pogrešna projekcija našeg uma. Projekcija Uma će biti onakva kako se našem koristoljubivom Umu čini da je naj logičnije i korisnije. Ako posmatramo sliku idealnog partnera sa nekog globalnog nivoa moći ćemo da stvorimo vidjenje oko kog ćemo se u principu složiti skoro sasvim, jer manje više je to gledište globalnog zajedničkog nivoa svesti. Ako uzmemo u obzir one koji su na drugačijem nivuou svesti videćemo da je i njihova slika o idealnom drugačija. Ako pridružimo tu i one koji su pripadnici drugih kultura možemo da zakljucimo da je predstava o idealnom partneru krajnje relativna. To nas može dovesti do zaključka da univerzalno, a idealno ne postoji.


Svakom od nas je potreban partner da bi rasli kroz odnos sa njim u svakom pogledu. Naše duhovne staze se razlikuju i jednostavno svima nam je potreban odgovarajući partner sa tačno definisanim osobinama, koje će nam pružiti mogućnost za naš duhovni razvoj.

Kako prepoznati idealnog partnera? 

Sigurno ga nećemo prepoznati našim umom. Um će idealnog partera vrlo brzo oceniti kao pretnju po našu ličnost, jer nas na neki način i samo prisustvo pokreće na rast, a  time nas i  gura da menjanjamo sebe što je često neprijatno i bolno. Kada se god menjamo, rastemo, a  nešto u nama umire i radja se nešto novo. Ako se išta menja u duhovnom razvoju, onda je to  naš Um. Treba uvek biti svestan da je osobina Uma, da ne želi promene koje njemu ne odgovaraju. Um se može samo svojom kalkulacijom opredeliti za nešto što je korisno i funkcionalno, ali nikako ne i za ono što će ugoziti njega samog. Izbor partnera moramo poveriti nečem drugom, a to je naše srce.

Da li je istina da zaljubiti se znači i izabrati pravog.

Svi smo svedoci da svi u početku jako puno tolerišemo partnerove loše osobine, a kasnije bivamo sve manje tolerantni. Zašto je to tako? Jednostavno  sa dolaskom nove ljubavi otvaramo sebe za božansko i bivamo preplavljujeni tom božanskom energijom. Ništa nije večno pa ni to stanje. Kako vreme prolazi polako osvešćujemo deo po deo veze i partnerovih osobina. Otkrivamo i sve više bolnih mesta u našoj vezi. U stvari to naš Um uvidja sve više beskorisnih i opasanih  stvari po njega samog. Stvara razne teorije kojima bi opravdao svoje koncepcije, a sve u cilju da se ni u čemu ne promeni. Naša ljubav biva poljuljana. Za one koji su koristoljubivi to je i kraj veze. Oni koji su emotivci ostaju u vezi pateći ko zna dokle. Jedinio duhovni tragaoci tek sada u svemu ovome vide polje za kvalitetni razvoj njihove sopstvene ličnosti. Menjajući sebe menjaju i svet oko sebe. U idealnom slučaju dolazi do razvoja oba partnera.

Partneri naravno nisu idealni u glolobalnom smislu, ali su idealni jedno za drugo, jer njihov odnos dovodi do duhovnog razvoja. I to se dešava samo zato što su oni baš onakvi kakvi zaista jesu.  Može li nas to navesti na zaključak, da je idealni partner onaj u koga smo zaljubljeni?

Da li univerzalno idealni parter postoji?

Hajde da na trenutak zamislimo  da univerzalno  idealni partner zaista postoji, osim što bi bilo nemoguće doći do njega.  Bilo bi to ko i zna kakvih problema. Takva idealna  ličnost bi morala imati potpun uvid u potrebe naše ličnosti i ponašati se u potpunosti kao naš obični idealni partner,  a to nas ponovo navodi na zaključak da je idealan partner onaj u koga samo zaljubljeni. Možemo izvesti i zaključak, da bi  i univerzalno, idealni partner bila jedna krajnje promenljiva ličnost koja koja bi mogla da se ponaša na krajnje različite načine.  Po proceni našeg uma bi to bila krajnje neprocenljiva ličnost, jer  njom ne vladaju svetovni zakoni uzroka i posledice, nego se takva ličnost rukovodi našom ličnošču.

Realna svakodnevica.

Svi oni koji imaju sreće da sretnu "idealnu" osobu i dopuste sebi da se zaljube. Neka na trenutak pogledaju trenutnu situaciju sa stanovišta koristoljubivog uma. Mogu slobodno konstatovati: Parter nije idealan. Ali, nije u redu ni zamerati mu to, ili bojkotovati ga zbog toga,  jer niko i nije idealan. To što on nije u stanju da nam pruži sve što se nama čini potrebno nije mu zameriti. Lepo je ako vidimo da on čini najviše što može. A i ako partner ima otpor prema nama u svom samorazvoju,  i to samo predstavlja njegovu slobodnu volju, pa čak ni to ne treba biti razlog za njegovo bojkotovanje. Lako postajemo svesni da je tu ustvari u pitanju naš otpor prema vlastitom Umu.  Jednostavno kakav god da je partner treba zamisliti  i verovati da je on idealan za nas. Tako se treba i ponašati jer će sve inače ostati na nivou priče. Posto nismo idealni i naše reakcije nisu takve, ali bi uvek trebalo postaviti pitanje sebi: Šta bi smo uradili da jesmo idealni? Svoje ponašanje bi trebalo korigovati, u tom pravcu i razmišljati, zašto se i ne ponašamo idealno.  Ako prolazimo putem do kraja videćemo da nas samo naš Ego usporava i onemogućava  nam da rastemo. Zato, ponašajmo se idealno što je to više moguće, i borimo se za svoje partnere koji su puni mana.


Zaljubljivanje je uvek nesvesni proces.

Lični osećaj je uvek najmerodavniji znak kada smo zaljubljeni. Po osećaju jednostavno znaš da je to tako, i možeš to znati bez reči, i bez teksta. Ali neki znakovi mogu potvrditi dali imate ispravan osećaj:
  • Osećate se opušteno, ispunjeno i smireno uvek kada ste jedno kraj drugog.
  • Osećaj da se znate čitav život.
  • Jednostavno se razumete u mnogim situacijama i bez reči.
  • Ne smetaju vam, a često i ne vidite parterove mane.
  • Ne možete zamislite svoj život bez te osobe.


Zaljubiti se i živeti u sadašnjem trenuku.

Ono što bi trebao biti konačni cilj svakog je da u potpunosti osvesti svoju vezu sa parterom, naravno pod tim mislim da ustvari osvesti u potpunosti svoj deo kroz vezu. Svako ko to uspe uvideće šta ustvari u pravom smislu znači voleti, ne samo parnera ili bliske osobe nego ljude u celini.

2 коментара:

  1. Šta je to idealni partner?
    Da bi se raumeo pojam idealnog partnera neophodno je razumeti svrhu, smisao i cilj života. Tek onda možemo razumeti pojam idealnosti u partnerstvu.
    Zato je idealni partner (bračni, poslovni...) onaj koji će nam omogućiti da se razvijamo duhovno, u svojoj svesti, na takav način da dosegnemo visoka stanja svesti i ljubavi.
    Ovo ne znači da će naši odnosi biti bez trzavica, problema i mnogo škripanja, već znači da ćemo odraditi najviše što može karme i vinuti se u duhovnom smislu...

    ОдговориИзбриши
  2. Luis, možda smo koristili drugačije reči ali smo došli do istog zaključka.

    ОдговориИзбриши

Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla!