Stanje prosvetljenjenosti je danas postalo mit

Stanje prosvetljenjenosti je danas postalo više mit nego nego stvarna mogućnost.

Kada je reč o prosvetljenju, sve više se sam pojam tog stanja mistifikuje, i stvaraju se brojne zablude.  Biti prosvetljen, je imaginarna kruna rada mnogih duhovnih tragaoca. Jako je teško i nezahvalno govoriti o stanju prosveljenosti iz prostog razloga što se ono mora i doživeti i racionalno objasniti.

Ljudi ustvari i ne žele stanje prosvetljenosti nego privilegije koje to stanje danas donosi. Istinski hedonizam je kada prosvetljen živi u svetu neprosvetljenih. Ali kada bi baš svi na svetu i bili prosvetljeni tada bi slika o stanju prosvetljenosti zasigurno kod svakog promenila. Ljudi bi se bavili uglavnom istim poslovima kojima se bave i danas sa razlikomo što bi sve isto radili čistim srcem.

Samo doživljaj tog stanja često nema takav efekat kao što ljudi unapred zamišljaju. Ustvari, gotovo sigurno u startu svi imaju iskrivljenu sliku stanja prosvetljenosti. Baš takva tendencija kod ljudi, da stanje prosvetljenosti poistovećuje kao rešenje svih mogućih problema daje mogućnost manipulacije.

Da li nam je svima neophodno teoretsko shvatanje stanja prosvetljenosti?
Uprkos brojnim poteškoćama pokušaćemo da se pozabavimo ovom temom, jer je i samo teoretsko shvatanje stanja prosvetljenosti nužnost, koja se pojavljuje svakom duhovnom tragaocu, a naročito neophodno racionalnom tipu ličnosti, kojih je danas sve više.

Kroz istoriju se periodično u javnosti pojavljuju osobe koje i dostignu stanje prosvetljenosti i ostanu da žive u njemu. To je nužno, i velika blagodet za čitavo čovečanstvo. Nužnost se sastoji u tome što je ipak potrebno čovečanstvu, da nazre postojanje realne mogućnosti izlaska iz duhovnih zabluda u kojima se nalazi. Osobe koje su u stanju prosvetljenosti su svetionici ostalim dušama, koja plove po bespreglednim morima zabluda čovečanstva. Realan problem, a samim tim i zadatak,  je što prosvetljena osoba ima iskustvo svakodnevnog čoveka, a ovi  nemaju iskustvo prosvetljenosti. Jedni drugima su neophodno potrebni za dalji duhovni razvoj. Za prosvetljene je samo stanje prosvetljenosti samo novo iskustvo, i nov karmički zadatak, nužnost za dalji razvoj u više nivoe samoga stanja prosvetljenosti.

Do ovoga trenuka čovečanstvo je duhovno podučavano jedino svedočenjem kako je to živeti u stanju prosvetljenost. Čovečanstvo polako prevazilazi potrebu samo saznanja da takvo neko stanje i postoji. Javlja se potreba ka dubljim saznanjima o tome. Tako je danas  nastala potreba  da onaj ko je prosvetljen,  jednostavno mora i dublje racionalno razumeti to stanje. Ako neko nema potrebno shvatanje stanja prosvetljenosti, onda ostaje samo na nivou svedočenja o tom stanju, a za to se onda može konstatovati da i nije učenje. Takav je  slučaj sa svim prosvetljenim osobama do sada. Činjenično svi oni su ostavili i teoretska, racionalna objašnjenja o svom iskustvu, ali je sve to još daleko od univerzalnog prihvaćenog učenja. Neki od prosvetljenih su bili obrazovaniji i inteligentnijih od drugih i to ostavlja konkretnog traga. Oni koji su živeli u bližem vremenskom periodu nama su davali i bolja i prihvatljivija pojašnjenja samoga puta i cilja.

Učenje  - Svesno i tematski do stanja prosvetljenosti.


Shvatanjem, razumevanjem se samo može postati učitelj, i samo tako može nastati učenje. A ono podrazumeva veliki broj pravila, poznavanje zakonitosti i činjenica kojih se treba pridržavati. Za nastanak učenja kako postati prosvetljen potrebno je poznavati uzroke i posledice zabluda, kao i nivoe svesti kroz koje se prolazi, da bi neko došao u stanje prosvetljenosti. Puno toga je potrebno da bi nastalo bilo kakvo učenje, a pogotovo za ovo, suštinski najvažnije za ljudski rod.

Danas ne postoji gotovo opšte prihvaćeno učenje koje vodi do prosvetljenosti. Ljudi imaju tendeciju da prosvetljene ljude nazivau učiteljima. Ustvari  je i to delimično ispravno,  da se oni mogu nazvati učiteljima jer trenutno i nema boljeg izraza za one koji su na ivici svedočenja,  i začetka pravog univerzalnog učenja.  Prosvetljene duše koje su se pojavile do danas iza sebe ostavljaju samo svedočenje kako je to biti prosvetljen.  Teška situacija, za njih a i za neprosvetljene. Trenutna situacija je kao kada bi Vi marsovcu objašnjavali kakvog je ukusa puter i tvrditi da je on životno neophodan za njih.

Danas nema univerzalno prihvaćenog učenja kojim se stiže do prosvetljenosti. U pitanju su samo delovi klimavih teorija i segmenata kako se prosvetliti. Pogledajte činjenicu,  da niko od prosvetljenih i ne nudi metodu-način kojom se on lično prosvetio. I to je samo zato, što tako nešto i ne postoji. Svako od njih je došao i ostao u to stanje polusvesno, i obično uvučen hirom i sticajem životnih okolnosti.

Kako je to biti prosvetljen?


Teško i skoro nemoguće je nekom objasniti kakvog je ukusa  puter a kamoli prosvetljenje. Ali nije nemoguće. Vrlo je verovatno po mom mišjenju da će prvo nastati jasna teoretska spoznaja stanja prosvetljenja. Trenutno se sakupljaju informacije koje će nam nekada u budučnosti dati približnu teoretsku sliku o tome. Isto kao što se desilo sa spoznajom kako je na Mesecu i kako doći do njega. Na neprosvetljenima je da preispituju kako je to biti prosvetljen i šta treba raditi da bi se to tamo i stiglo. Sve se dešava i dešavaće se prvo  u teoriji, naročito kod racionalnih osoba. Neko će se vremenom već naći da se osvedoči u teorije.

Na putu ka prosvetljenu imamo i neka konkretna saznanja. Upravo ta saznanja su nam doneli oni koji su u tom stanju bili i osvedočili se.

Veliki učitelji govore (ili su govorili) da neprekidno živimo u velikoj  zabludi. Da je sve igra, iluzija, maja. Jer, suštinska istina jeste da nema trajne vezanosti, nema subjekta, procesa i objekta. Postoji samo: Živi ovde i sada.

Sama ovakva nečija iskustvena izjava znači veoma mnogo. Ali je praktično suštinski korisna samo retkim duhovnim tragaocima. Ona se ustvari može iskoristiti tako što će nas učiniti svesnom da upravo nismo u stanju prosvetljenosti, i trebala bi nas naterati da prispitujemo gde grešimo. Na žalost ono što sam video, je da ogromna večina duhovnih tragaoca jednostavno prihvata ovakve izjave, a neshvatajući zapravo o čemu je reč. Ovakve izjave bi trebalo da budu pokretači koje bi nas osvestili od niza duhovnih zabluda. Trebala bi biti okidač za niz iskustava, kojima bi se osvedočili u istinitost ovakvih iskaza.

Potpuno je beskorisno nekome reći: Živi Ovde i Sada i to je sve. Ta kap istine može biti delotvorna samo u prepunoj čaši, u suprotnom nema nikakvog efekta. Danas je obilje takvih knjiga koje govore o istinama kako je biti prosvetljen. Takve knjige su istine onih koji samo svedoče o prosvetljenosti. Pravi učitelj to nikada ne bi nikome rekao jer zna za efekat tih reči.  Knjige nas danas samo pokreću, ulivaju entuzijazam da je sve to moguće, da nam ima izlaza iz često teške i komplikovane životne situacije. Da je sam put duboko u nama. Potrebno je samostalno prelaženje puta i shvatanje šta zaista znači: Živi ovde i sada.

O Tehnikama za  doživljavanje stanaja prosvetljenosti.


Danas  postoje oprobane spiritualne tehnike, koje nas mogu dovesti do tog stanja. One su sve brže i efikasnije. Ipak ne postoji tehnika putem koje neko može trajno postati zaista prosvetljen.   Praktikovanje tehnika na duže staze postaje  jalovo pa čak i opasno. Oni koji dodju putem tehnika u stanje prosvetljenosti, osvedoče se da je  ono kratko i meri se trenucima a kod nekih i satima. A zatim sve polako nestaje, i svi se polako vraćaju u svet svakodnevice. Dobro je što je tako. Stanje u koje se dospeva tehnikom je samo delimičan uvid kako je tamo.  Kada svakodnevni čovek putem tehnike i zabasa u stanje prosvetljenosti, on tada uopšte i nije funkcionalan za svetovni život jer njegova psiha nije pripremljena za svakodnevni život. Prosvetljenje nosi sasvim druge prioritete življenja i odsustvo zabrinutosti za svakodnevne životne situacije, javlja se prilična nezaintresovanost za svetovne stvari. Stanje prave prosvetljenosti kome se teži  je i stanje prave funkcionalsti, čiste ljubavi prema svakodnevnim dogadjaima i običnim ljudima. Nažalost desi se da neko od onih koji praktikuju tehnike ostane tamo bez načina da se vrate. Za njih je možda sve izgubljeno. Oni su bespomoćni da samostalno žive u svakodnevnom životu. Prosvetljenje nije nastalo spontano kao posledica, nego kao rezultat tehnike, koju je ustvari zahtevao naš Ego. Tehnika je moćno sretstvo kojim možemo dospeti u to stanje, ali nas lišava iskustva samog puta koje je neophodno.

Idelizovana predstava prosvetljenja, put na stramputicu?


Mnogi početnici na stazi su skloni idealizovati stanje prosvetljenosti, do te mere da sve ono što je do tada ispravno uradjeno može pasti u vodu. Iskrivljenu sliku je lako formirati, pre svega zvog velikog broja knjiga od kojih nisu sve objektivne, a ni svaka prosvetljena duša nije sklona prenošenju iskustava, a kamoli učenja. Možda je najveći problem, i to što svako prosvetljen ima tendenciju da tumači nešto kako mu to odgovara, a to se često ne podudara sa realnošću.

Zablude su uvek raznovrsne. Svako ima nekavu prestavo o idelnom čoveku i često poistovećuje prosvetljenog sa idalnim likom iz svoje glave. Uvek se zaboravlja da prosvetljene osobe zadržavaju svoj karakter, a da one mogu biti dramatično različite a ipak prosvetljene. Uzmimo za primer Hrista, Budu, Osha, Tolla. Kakve veličine a ipak toliko različite. Njihove sudbine su odredjene trenutkom u kome su se nalazile. Stoga je tesko odrediti kakvo bi trebalo da bude spoljašnje ponašanje bilo koje prosvetljene osobe. Treba imati u vidu da postoji još puno trenutno živih prosvetljenih osoba u ovom trenuku, ali da njihova uloga nije da to iznose na svatlo dana kao što su to gore navedene osobe radile i rade. Potrebno je imati u svojoj ličnosti i karmičku odliku učitelja.

Spoljašnje ponašanje prosvetljenih može biti  dramitično različito i po njemu ne možemo prepoznati prosvetljenog, a kako ćemo napraviti pravi sud o onome šta se dešava u njima samima, kada to ne možemo ni videti. Jedino nam ostaje da se ravnamo po ličnom osećaju. A to je često puta neobjektivan i nejasan pokazatelj.

Šta će nama nečije prosvetljenje?


Sledaće značajno pitanje je: Šta nama suštinski zaista znači nečije prosvetljenje? Prirodno je da nam je drago što je neko uspeo u toj najznačajnijoj stvari. Ono što je značajno u svemu tome je koliko nam je prosvetljeni ostavio znanja da ga sledimo, a na nama je koliko smo u tome uspeli. Prosvetljenje je ipak ličan čin. Znanje vezano za put prosvetljenja pretočeno u učenje je suština. Tako da svi oni koji doprinose našem putu ka prosvetljenju mogu imati veću bitnost za nas nego i sami prosvetljeni. Ne treba juriti za prosvetljenim osobama, ili fanatično iščitavati njihove knjige bez svog suda. Nemojte ih nikada samo bukovalno slediti. Oni  ustvari ne mogu uraditi gotovo ništa konkretno za vas. Nepohodno je da sve uradite prvenstveno prvo u sebi. Lično iskustvo je više nego neophodno. Ali i samo iskustvo ništa ne znači ako ne izvučete pravilnu pouku iz njega.

Put ka prosvetljenu nije stvar truda, ničija želja ili stvar ćefa. To je nužnost koja je nastala ko zna zašto, i nije na nama da to preispitujemo jer to spada u nesaznajno. Naš lični izbor je samo u tome koliki napor ćemo uložiti da nešto činimo ili da ne činimo. Put ka prosvetljenosti je ustvari povratak samom sebi. Ali ako se i vratimo samom sebi, to više nije isto Ja. To Ja je obogaćeno znanjem, iskustvom, spoznajom i svesnošću. Naše staro Ja je zatočeno neznanjem i nesvesnošču je nestalo a naše novo prosvetljeno Ja se rodilo.

Нема коментара:

Постави коментар

Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla!