Tvrdite da ste spiritualni praktičar ili teoretičar, možda ste ipak nesto treće?

Tvrdite da ste spiritualni praktičar ili teoretičar, možda ste ipak nesto treće?



Dobro je odvojiti nešto vremena za ovu temu, i osvestiti svoje realno mesto i buduće odrednice ličnog puta.

To što spolja vidimo da neko radi je samo naše teoretsko vidjenje šta se dogadja iznutra. Čak ni onaj ko to nešto radi, ne mora biti svestan šta zapravo radi. Ono šta je sigurno je da svako od nas, ima za sebe svoje opravdanje za ono šta čini, i koji cilj želi da postigne.
A to naravno može ali i nemora biti prava istina. Iskustvo je uvek celoviti proces, poželjno ispravne teorije i izvodljive prakse. Ako jedno od ta dva nedostaje, ili nije istina, za toliko je neko ostao nesvestan.

Obično sami sebe duhovni tragaoci svrstavaju u teoretičare ili praktičare spiritualne spoznaje, jer često ili svakodnevno upražnjavaju razne spiritualne tehnike, vežbe. Na svom putu sam ih sreo dosta, koji obično sa ponosom ističu da su praktičari. Uglavnom sa nekom vrstom nipodaštavanja gledaju na teoretičare kao na one koji samo gledaju i filozofiraju a ništa ustvari konkretno ne rade. Da li je to baš tako?

Teorija i praksa bi trebalo da se neraskidivo dopunjuju.

Zašto često možemo čuti da neko sa ponosom citira J. Dewey:”Bolji je gram iskustva nego tona teorije”? To sa punim pravom može reći samo osoba koja ima i previše teoretskih postavki o nečemu, a nije u prilici da praktično proveri ni jednu. Kad bolje razmislim, to uvek može reči i samo onaj ko svesno ili nesvesno u poziciji da manipuliše drugim osobama. U samospoznaji, ono šta činite skoro ništa ne znači ako ne razumete smisao i cilj zašto to radite, jednostavno ostajete nesvesni i nemate celovite iskustvo. Ovo što tvrdi J. Dewey upravo navodi da je po njemu i poželjno da ostanete u neznanju, i obezvredjuje i samu teoriju o saznaju zašto nešto radite.

Kako kaže Hermesov zakon: “Kako je gore tako je dole”. Iz tog logično sledi da je teorija samo pretpostavka da nešto postoji ili da funkcioniše u praksi. Praksa bi trebalo da bude potvrda ispravnosti teorije. Naprimer: “Duhovne vežbe koje radimo, one su prvo nastale na našem ili mentalnom planu druge osobe kao teorija. Možda su gotove vežbe intuitivno primljene sa nekog višeg mentalnog plana.

Samo onaj ko je osmislio duhovnu vežbu može tačno znati da li su sva njegova očekivanja i ostvarena. Dešava se vrlo često da sami tvorci a pogotovu praktičari i neznaju sve o svim efektima vežbi koje upražnjavaju, čak i ako ih možda godinama praktikuju. Efekat je obično takav da mogu u nekim poljima napredovati, ali ponekad u drugim poljima kojih nisu ni svesni imati nepopravljive štete. Ono što je realnost a često se dešava, ponekad slučajno a ponekad namerno, da su pravi efekti iz nekog razloga sakriveni a da se ističu samo neki, a po autorovom mišljenu  značajni.

Koji je kriterijum za podelu na duhovne teoretičare i praktičare?

Samo oni koji direktno učestvuju u procesu stvaranja duhovnih vežbi se mogu opredeliti za teoretičare ili praktičare. Iz nekog osobnog razloga učenici i učitelji vole da se svrstavaju uglavnom u praktičare. Pretpostavljam, da bi na još jedan način potvrdili svoju lojalnost svojim istomišljenicima.
  
Kako bi ova podela imala smisla i objašnjavala čitav proces osveščivanja kod čitave populacije, potrebno je uvrstiti još jednu kategoriju. Treba spomenuti većinu. Sve one koji su ustvari samo KORISNICI već osmišljenog i gotovog proizvoda, spirtitulnih vežbi, a to mogu biti i učitelji i učenici.

Često ni sami učitelji, a sigurno ne korisnici, sledbenici nisu teoretski osmisli koncept vežbe, a nisu ni svesno učestvovali u ostvarenje nečije zamisli. Njima su samo praktično servirane tematski odredjene duhovne vežbe putem odabranih učitelja, knjiga...

Korisnici su svi oni koji upražnjavaju nešto tudje. Nešto za što im je rečeno da rade, i oni obično poslušno i nemo praktikuju. Korisnici samo veruju u istinitost logike koncepta za koji im je rečeno da je takav i to je sve.

Hijerarhija

Teško je generalno razlučiti da li su praktičari ili teoretičari svesniji jedni od drugih. Hijerarhiski je mentalni proces na finijem nivou od samog čina materijalizacije. Nije ni poželjno baviti takvim podelama jer je u pitanju složen a celovit proces materijalizacije sa mentalnih planova. Veoma su retke one osobe koje samostalno mogu izneti čitav proces do kraja.

U relalnosti imamo ustvari široku lepezu korisnika, koji često za sebe tvrde da su praktičari, bilo da su to učitelji ili učenici.

Učitelji, Gurui, Majstori svi oni koji uspešno reprodukuju već osmišljene duhovne vežbe. Obično su retorički vrlo potkovani i sa dugim stažom. Sve ukupno izazivaju poštovanje i zato stiču odredjeni krug onih koji ih prate.
 - Napredni učitelji moraju razumeti i dosta teoretskih stvari. Pre svega moraju kritičarski a jasno videti i negativne efekte onoga šta rade. Jedino tako imaju mogućnost prelaska u naredni viši nivo svesnosti.

 - Prosečni učitelji su kao kopir mašine, verno samo reprodukuju naučeno šireći podjednako i pozitivne i negativne efekte onoga šta rade, držeći se ustaljenih formi opravdavanja zašto rade to šta već rade.

 -  One koji završe vikend kurseve i postanu verifikovani učitelji nećemo ni razmatrati.
 Naj rasprostarnjeniji korisnici su ipak učenici. Oni čine masu i vojnici su svakog duhovnog sistema.

 - Napredniji učenici, su oni koji pokušavaju da preispituju smisao i značaj svega šta rade. Oni koji vode računa o efektima vežbi i kombinuju sa drugim tehnikama često i iz drugih duhovnih sistema. Obično nisu omiljeni jer uvek postiji opasnost da podriju autoritet učitelja.

 - Prosečni učenici, su oni koji stalno pokušavaju da opravdaju i potvrdjuju koncept koji im je dat za ono šta rade. Oni su naj podložniji manipulaciji, a omiljeni su kod svih članova.

 - Obični i naj rasprostanjeniji korisnici su oni koji i ne razmišljaju o onome šta rade. Rade vežbe samo zato što im je neko rekao da je to dobro za njih. Obično upražnjavaju duhovne vežbe svaki dan, i nisu zainteresovani za ostalo.

Ako sebe realno sagledate i stavite u jednu od ovih kategorija biće vam jasnije, u kom smeru bi trebalo da spiritualno putujete. Kada vam neko sada citira: ”Bolji je gram iskustva nego tona teorije”, može vam biti jasnije o čemu zaista i govori a šta zapravo zaista realno hoće da vam kaže.

Нема коментара:

Постави коментар

Svaka dobronamerna kritika je dobrodosla!